Kada sam rešio da pišem blog obećao sam sebi da se neću baviti davanjem saveta i ispraznim pričama o nebitnim pojavama. Svoj blog sam zamislio kao mesto na kom ću pisati o nekim svojim impresijama, stanjima, o mrakovima mog uma i sjebanostima moje duše. Zato je ovo verovatno prvi put i poslednji put da ću prekršiti sebi dato obećanje i posvetiti pažnju onome što mene inače ne dotiče i posvetiću je ne zbog sebe već zbog nekih drugih mozda dovoljno emotivno nezrelih, socijalno neinhibiranih i životno nesnađenjih koji očajnički pokušavaju da nađu svoje mesto pod Suncem ugledajući se na one društveno degenerisane .
