Prolaznost je moj kamen spoticanja, često zamišljam noću kakva bi to sreća bila zaspati i probuditi se kao Bendžamin Baton. Ustati i sa osmehom od uveta do uveta krenuti u susret problemima koje si već proživeo i sa kojima bi sada umeo. Ustati i znati da mozeš da promeniš sve što te je do tada bolelo, što je druge povredilo, uraditi i reći sve što si trebao a nisi, a većina nas ima sijaset takvih stvari u životu. Neke stvari ne uradimo jer nam je rano, neke jer nam je kasno, neka pitanja nikad ne postavimo jer se plašimo odgovora, neke odgovore nikad ne damo jer se plašimo reakcije a mogli smo sve to mnogo lakše i jednostavnije, bez straha. Mogli smo sve to iskrenije.
