Ovo nije propoved, ovo je molitva za sve nas nesnađene, zaboravljene, tužne i uplašene.
Ovo je molitva za vas izgubljene između sopstvenih želja i tuđih očekivanja, ovo je molitva za vas izgubljene u tuđim očima koji živite u tuđim rečima.
Ovo je molitva za vas koji mislite da niste dovoljno vredni pa potvrde sebe tražite u tuđim delima.
Ovo je molitva za vas tužne i same koji među svojim zidovima tražite sebi mane zašto nekome niste bili dovoljno lepi ili zanimljivi. Smesta to prestanite, ne gubite se u ponorima sopstvenih sumnji i tuđih idela nego pažljivo birajte ljude oko sebe. Znate onu čuvenu Rumijevu u kojoj kaže moje je ono što vidim u vama a vaše je ono što vidite u meni. Nikad se nisam vodio njom a živeo sam po njoj. Uvek sam u ljudima video više dobrote nego što su je posedovali i tu sam najviše pogrešio. U svakom sam video ono što sam želeo a ono što nisam sam zanemarivao.
