U životu uvek biraj da u moru istih budeš drugačiji.
Istakni se iz sivila kloniranih ličnosti, bezličnih karaktera i dosadnih ljudi.
Ako ne znaš kako uradi to šarenom odečom, neobičnom frizurom, glasnim smehom, zanimljivom pričom i ponekad ponekom glupošću koja nije primerena tvojim godinama.
Sačuvaj dete u sebi ali odmah znaj da ti to neće biti lak posao, možda će ti se smejati ili prstom pokazivati ka tebi a možda će ti se i diviti, ali sve dok budeš imao dete u sebi i ljude budeš gledao očima deteta njihova zloba te ne može povrediti a divljenje ti neće dati krila da letiš do nezasluženih visina.
Ali ipak i odrastaj pomalo, ali samo razmišljanjima, stavovima i ponašanjem ali ne i srcem. U srcu ostani nevino dete kakvo si i bio pre nego što je svet poceo da te melje, lomi i savija do granica izdržljivosti.
U masi istih istakni se po tome što ćeš tmurne poglede uzvratiti osmehom, što na guranja nećeš krenuti pesnicom nego razgovorom, što ćeš zlobu uzvratiti dobrotom, ružne reci tišinom a mržnju ljubavlju.
Ne uklapaj se samo da bi bio prihvaćen od strane drugih, jer tamo gde si se samo zbog toga uklopio već si sebe izgubio, a od gubljenja voljenih jedino su gora gubljenja sebe,jer kad izgubiš individualnost izgubio si sve, onda si samo još jedan više davljenik u društvenoj utopiji opšte prihvaćenih standarda.
ZATO ISTAKNI SE.
P.S. Ako si od onih koji svoju individualnost ne umeju drugačije da skroje sem po meri drugih ljudi onda se okruži boljim, jačim, inteligentnijim i pametnijim ljudima od sebe pa te možda oni nauče kako da u čoporu istih budeš različit .
3 Comments
Individualnost je pobeda! Poštena! 🙂
Lepo si ti ovo napisao i po meni tačno osim.. Možda si prevideo ali, svi smo unikati, nikako klonovi. Klonove u nama “vide” oni, koji gledaju sebe kroz nas, jer nisu sposobni, ili ne žele, da vide u onom preko puta sebe, u nama, našu izuzetnost i individualnost.
Da apsolutno se slazem da je svaka ljudska egzistencija jedinstvena i neponovljiva,samo sam mislio na sve veci broj onih koji pokusavaju da lice na druge pri tom gubeci sebe i svoje kvalitete zamenjujuci ih ponasanjima, stavovima i razmisljanjima koja su opste prihvacena misleci da ce se tako lakse uklopiti, a ja smatram da se individualnost stice kad prestanes da treniras sebe da mislis socijalno prihvatljive misli, nekako imam utisak da je sve vise deindividualizacije, mada opet vrlo je moguce da ste i u pravu mozda se ja dovoljno nisam potrudio ili bio dovoljno sposoban da shvatim njihovu izuzetnost i individualnost.