Nedelja

Nedelja je,
ne diraj me.

Nedeljom ćutim
o sebi,
o tebi,
o životu,
o propasti
i strasti.

Nedelja je,
ne mogu ni to lj
u njoj da podnesem.
Ne asocira na ljubav
nego na ljubomoru
na vaša duga nedeljna buđenja
kad ne radite,
kad imate vremena
za jutarnji orgazam,
osmeh,
uzdah
i dah.

Nedelja je,
ne obraćaj mi se.

Nedeljom perem svoje suštine
u rekama sopstvenih nepoznavanja
i sušim ih na vetrometini tvojih ravnodušnosti.

Nedelja je,
ne flertuj sa mnom.
Ne mogu ti se dati.
Nedeljom raskalašno koketiram samo sa bolom
i tucam se sa sopstvenim arhetipovima
u samrtnim tišinama
u kojima za tebe nema
ni mesta
ni prostora
da opružiš svoje telo
i prospeš svoje laži
da glasno odjekuju mojim prazninama.

Nedelja je,
ne pitaj me šta radim
gde idem
i šta planiram.
Nedeljom, mi,
bez ljubavi,
dece,
pasa
i posla
ne odmaramo kao obični ljudi
nego se usamljenošću predozirani ubijamo.

Nedelja je
dan za reku,
možda te jednom
u nekoj i udavim.
Reke ne idu bez mostova
i zato
Nedeljom u sebi gradim mostove
od ovog krvavog parčeta mišića
do sivih moždanih ćelija
da spojim obale svojih krajnosti,
da sretnem sebe sa samim sobom
i onda pobegnem
iz srca u mozak
valjda ću te tamo
sa razumom pod ruku
lakše ubiti.

Nedelja je,
ne dolazi da sa mnom završiš
nedelju,
kad ne možes da započneš
ponedeljak.

Nedelja je,
Nedeljom menjam posteljinu
na krevetu za dvoje
u kom spava,
živi,
diše
i svršava samo jedno.

Nedelja je
pluskvamperfekat,
raspad sistema,
polupopijena kafa,
polupročitana knjiga,
poludovršena misao
i polu-dan u kojem ne sumiram utiske prethodnih dana
jer plašim se izgubiću se u njihovim ništavnostima,
bezličnostima,
i samotnim tugovanjima
zbog jedne neuspešne imitacije života.

Nedelja je,
pusti me da ćutim
i ne pitaj me šta mi je
kad znaš da
Nedelja mi je.

Nedelja II:

Nedelja II