Tog jutra
kad sam te izgubio
nije stao svet,
nije se srušilo nebo
nije se pomračio dan.
Kosmos
nije usisao
samog sebe,
planete
su se i dalje vrtele
oko Sunca,
a Sunce
je izašlo
na istoku
i zašlo na zapadu.
Tog jutra
kad sam te izgubio
na radiju je i dalje
muzika svirala
na televiziji
se dobro poznata serija
po stoti put emitovala.
Tog jutra
kad sam te izgubio
majke su i dalje
pratile decu u školu,
Resavskoj su
i dalje mir
narušavali tramvaji
Gazela je
vrvela automobilima,
na ulicama
su se gurala
nepoznata lica
sa Brankovog mosta
jedan čovek
je odleteo u nepovrat.
Muzeji su
otvorili svoja vrata,
kafići bašte
banke šaltere.
Saobraćajac je
kao i svakog jutra
pravio veću pometnju
kod Londona
svojim prisustvom
nego što bi to radio
svojim odsustvom,
Neka deca
su se bezbrižno igrala
i ništa nije ukazivalo
da nešto nije u redu
jer za svet
sve i jeste
bilo u redu,
moja bol
nije doticala nikoga,
tragedije su
nam tako male
i globalno nebitne
samo dok ih ne doživimo
to ne znamo.
Tog jutra
kad sam te izgubio
shvatio sam
da sam
ništa više
do zrno zvezdane prašine
u moru kosmosa
tuđih života.
Tog jutra
kad sam te izgubio
nisu stali ratovi,
ekonomske krize,
glad
i siromaštvo,
deca
staklenog pogleda
su i dalje ležala
na ulicama Sirije
u lokvama skorele krvi,
platane su i dalje
po Beogradu ubijali
i po Americi se za
crncačka prava borili.
Tog jutra
kad sam te izgubio
nije prestao da postoji svet.
Ljudi su nastavili
sa svojim obavezama,
poslovima,
životima
i smrtima.
Tog jutra
kad sam te izgubio
nisam prestao da živim.
A hteo sam.
O da,
tako sam hteo
da me nema,
da odem
u svetlost
ili tamu,
svejedno je,
nije bilo bitno gde
bilo je bitno
samo da ne boli.
Tog jutra
kad sam te izgubio
ja, koji sam, ceo život
želeo da budem ptica
koja leti ka nepreglednim visinama
prvi put mi
nije bilo žao
što nisam
jer sam mogao
da poletim u ponor
bez krila
ali bilo mi je žao
pesama koje će
ostati nenapisane,
knjiga
koje će ostati nepročitane
zalazaka koji ce ostati neodgledani,
bilo mi žao
da abortiram
neproživljenu mladost
i bilo mi je žao moje majke
koja me nikad ne bi razumela
i oprostila.
Tog jutra
kad sam te izgubio
sve se meni ugasilo
i ljutilo,
vrištalo
i plakalo.
Tog jutra
kad sam te izgubio
stojeći na rubu sebe
uspavao sam samoubicu
i probudio
zaspalo dete u meni.
Tog jutra
kad sam te izgubio
nisam prestao
da nosim šareno
da dišem
i uzdišem.
Tog jutra
kad sam te izgubio
nisu
stali satovi,
svatovi,
vozovi
i letovi.
Izašao sam napolje
i sve je bilo isto,
samo nisam bio isti ja.
Tog jutra
kad sam te izgubio
nije nestao svet,
nestao sam samo
stari
i bezbrižni
ja.
No Comments