Sve je smrt,
govorio sam ti očajno
tih dana
kada je planeta
postajala masovna grobnica
a tela se u vrećama
spaljivala na sve četiri strane sveta
dok su mi tvoje usne pričale
to je život
ljudi umiru
i šta sad
ne može svačija smrt da te boli.
Pitao sam te
hej zar ne shvataš
da nisu umrla samo tela
znaš li
koliko je pesama umrlo nenapisano
slika nenaslikno
pronalazaka nepronađeno
koliko ideja
snova
i revolucija je ugašeno
i pre nego što je stiglo
da zaživi
i promeni lice sveta.Read More
Tog dana
kad su sa postolja
skidali beogradskog Pobednika
a gubitnik
u meni
se dizao na presto
shvatio sam
da mi ne trebaš ti
jer sa tobom sam
kao i on
visok i sjajan
ali samo iz daleka
izbliza
unutrašnjost
mi je puna
rupa
i praznina
koje su tvoje
detonacije
ravnodušnosti
i nemarnosti
u meni ostavile
i nikada ih popravile.Read More
Čujem da ne pitaš za mene.
Ne pitam ni ja za tebe,
iako bih često pitao
ali sam tugo moja
uz tebe naučio
da je nesreću
bolje ne prizivati
uvek se pojavi široko
raširenih ruku da te zagrliRead More
Noćas
kad dođeš
sa vrata
uzmi telo moje
u naručje svoje
i pričaj mi dugo
pričaj kao da nam dani
od sutra neće biti ispunjeni tugom.
Pričaj kao da ovo nije poslednja noć
našeg postojanja
i kao da nas tek čekaju
svitanja.Read More