Posted on 30. December 2017.

Kad odem

BLOG/ Tekstovi

Jednom kad pružim ruke beskraju umesto tebi, kad pokupim sa poda svoje rasprostrte snove, kad ugasim ove proključale vulkane želja i ubijem nadu stvarnostima otići ću, jer me više ni sa čim ne zadržavaš sem sa rečima, a ljudi se od odlaska sprečavaju postupcima, ne suglasnicima i samoglasnicima. Ljudi se od odlazaka ne zadržavaju rukama već zagrljajima u koje sliješ svu svoju dušu, ljudi se zadržavaju usnama a ne praznim obećanjima.

I zato kad odem ne traži me u sebi, tu me nikad nije ni bilo.

Tu nema ni tebe. Poneo sam te sa sobom.

Kad odem potraži me tamo gde su me tuge kalile, nade smirivale, želje mi krila davale, nađi me tamo gde sam se pokvaren od bola i sluđen od sumnji i ljudi u sopstvene sumrake skrivao.

A ti, ni ne znaš gde je to jel’ da?

Read More

Posted on 23. November 2017.

Puštam te

BLOG/ Tekstovi

Puštam te
jer nikad neću biti ono što ti treba
Puštam te
jer protivbludno je držati na silu ono što nije tvoje

Puštam te
iz ovog Stokholmskog sindroma
dve usamljene duše koje su se našle
i zubima zakovale jedno drugom
u telo,
dušu,
svest
i podsvest
pa sad ne znaju da se puste i ako bi odavno to trebalo.

Read More

Posted on 9. November 2017.

Haruki Murakami: Južno od granice, zapadno od sunca

PREPORUKE

Današnje vreme je poznato kao vreme ekspanzije književnosti, svi nešto pišu, svi nešto izdaju i čini mi se da gde god da se okrenem vidim knjige kako se prodaju. Izdavačke kuće prave ogromne izložbene prostore koji se prostiru na stotinama kvadratnih metara, prepunim šarenih korica i zanimljivih dizajnerskih idejnih rešenja koji vam mame pogled, čitaocima je danas na dohvat ruke sve od klasika svetske književnosti preko lakog štiva pa do specijalizovanih enciklopedija o najudaljenijim delovima svemira, sve što vam je potrebno je samo dubok džep, jer za nama je davno ono doba kad si čekao da tvoj omiljeni pisac izbaci novi roman pa da otrčis u biblioteku da ga iznajmiš za neku sitnu članarinu i uz put da moliš Boga da postoji slobodan primerak da ne moraš da čekaš nedeljama na nekom tamo spisku na koji te bibliotekarka stavlja. Prošla su odavno ta vremena, danas se knjige prodaju čak i na kioscima, između reklama za mineralnu vodu, prezervativa i cigareta možete da pazarite i neki biser popularne psihologije, da saznate zasto je kaluđer prodao Ferarija ili jednostavno samo da kupite neki ljubavni krimić Nore Roberts.

Read More

Posted on 19. September 2017.

Nemam više vremena

BLOG/ Tekstovi

Od čudne sam vrste ljudi. Ne volim neminovnosti, plaše me ustaljenosti, ne razumem se u moranja, još manje u tako trebanja. Uvek sam u deficitu sa vremenom, prezirem satove i one na zidovima što potmulo kucaju i pomeraju ti valove moždanih talasa i one na rukama koji te stežu za zglobove kao da su okovi a jedini okovi koje volim oko ruku su tuđe ruke jer kad pogledaš ruku u ruci vidiš lepotu božanskog koji je napravio dve duše koje se rukama vezuju jedno za drugo jer za mene vreme nema veze sa satima, minutima, sekundama ili eonima za mene je vreme samo ono što se meri osmesima, pogledima i radostima. Vreme i život postoje samo kad smo ti i ja goli i sami, sve ostalo je preživljavanje u utopiji koju su izmislili oni u većini, budni bez snova i želja, koji su zaboravili da su od zvezdane prašine sazdani pa život provode u prašinama sopstvenih mizernih života i pravila.

Read More

Back to top