Posted on 25. March 2017.

Neki ljudi dođu da te nikad ne prođu!

BLOG/ Tekstovi
Sedimo u zadimljenoj sobi mi stari znanci a uskoro bivši ljubavnici i sadašnji samo poznanici, svako zavaljen u sopstvenu fotelju obavijeni dimom cigareta plovimo galaksijama sopstvenih sivih masa dok nam opori miris vina na jeziku ne da da pustimo glas, ni da zapevamo neku plačljivu pesmu Sem Smita koja se otužno vuče u pozadini i stvara nam savršen štimung za nadolazeća pitanja koja već predugo vise u vazduhu ali se ne postavljaju jer je ćutnja zavladala, a ćutimo ne od stegnutih nepca zbog loše berbe koju pijemo iz skupih časa, ne od opijenosti nego od nemosti, one nemosti koja ti otupi um, jezik, srce i mozak.Read More
Posted on 20. January 2017.

Ostani tu!

BLOG/ Tekstovi

Prolaznost je moj kamen spoticanja, često zamišljam noću kakva bi to sreća bila zaspati i probuditi se kao Bendžamin Baton. Ustati i sa osmehom od uveta do uveta krenuti u susret problemima koje si već proživeo i sa kojima bi sada umeo. Ustati i znati da mozeš da promeniš sve što te je do tada bolelo, što je druge povredilo, uraditi i reći sve što si trebao a nisi, a većina nas ima sijaset takvih stvari u životu. Neke stvari ne uradimo jer nam je rano, neke jer nam je kasno, neka pitanja nikad ne postavimo jer se plašimo odgovora, neke odgovore nikad ne damo jer se plašimo reakcije a mogli smo sve to mnogo lakše i jednostavnije, bez straha. Mogli smo sve to iskrenije.

Read More

Posted on 25. December 2016.

Najlepše pevaju zablude

BLOG/ Tekstovi

Svako ima neku Ahilovu petu,jednu slabost koja ga boli i koju ne može da promeni. Nekima je to samopouzdanje, nekima ego, nekima izgled, a meni je to abnormalna količina mašte.

A igranje sa maštom bez uputstva za upotrebu je opasna stvar, pogotovu ako se mašta o ljubavi, jer onda to više nije samo obicna mašta, to je opijum za nas raspuštene duhom, koji polako postaje iluzija, a iluzija postaje zabluda. A od svih pesama “najlepše pevaju zablude”.

Zablude su mitske sirene ljudskog duha koje te dozivaju kao nekad mornare pijane od jeftinog ruma, samo što se one služe jeftinom patetikom i lažnom romantikom, i olako te guraju da se slupaš o grebene svojih vlastitih slabosti i udaviš u okeanu sopstvenih čežnji.

A ako se pitaš ko sam ja da ti pričam šta su zablude? Ja sam kralj zabluda i imperator iluzija.

Read More

Posted on 20. November 2016.

Da li znaš koliko me ne znaš?

BLOG/ Tekstovi

Ne pogađaju me ljudi. Odavno.
Od ljudi sam video i doživeo sve što je moglo da se doživi, i lepo i ružno.
Ne, ne pogađaju me ljudi. Dovoljno sam ih upoznao, imao i voleo da znam da su ništa drugo do koža razapeta preko mišica, mesa i skeleta, kojima u prvom pogledu mogu da vidim koliki im je rok trajanja.

Ne pogađaju me reči, ni lepe, ni ružne. Sve sam ih već odavno čuo.Reči su proizvod ljudskih usta, naprezanja viličnih kostiju, facijalnih mišića, lučenja pljuvačke, i palacanja jezika o zube koji za razliku od zatvorskih rešetki ne uspevaju da zadrže taj eho duše koji se otima iz grudi.

Reči, sve češče nemaju veze sa kognicijom, evoluirali smo tehnološki a nazadovali humanistički,pričamo ono što ne mislimo,radimo šta ne želimo  da bi uvredili, ponizili ili još gore da bi se nekom umilili i dodvorili. Ne, ne pogađaju me reči, reči su jeftine splačine, otpaci ljudskog uma, sto puta sažvakane I prežvakane rečenice kojima se služimo da bi drugima izjavili ljubav ili da bi druge povredili.

Read More

Back to top