Posted on 24/12/2019

Vrnjačka Banja i hotel Tonanti – novi centar zabave i hedonizma

PREPORUKE

Da sam turistički bloger priču o Vrnjačkoj Banji bih vam započeo informacijama da se ona nalazi na 200 km od Beograda, da su u njenoj blizini Kruševac ili Trstenik da leži na severnim obroncima planine Goč ali nisam pa ću ovaj post započeti sa jednom sam bio zaljubljen u Vrnjačkoj Banji i kako to ide za tih par dana od tela i očiju koji su mi bili predmet interesovanja dalje nisam ni video, zato me je posebno obradovao poziv menadžmenta hotela Tonantni da sa još par sjajnih blogera obiđem Vrnjačku Banju i vidim ne samo šta to sve ona može da ponudi već i da saznam koje sve skrivene potencijale u sebi krije.

Pošto se nikada ne raspitam gde idem i šta može da se vidi jer volim element iznenađena mene su u Banji pored raznovrsnog sadržaja iznenadile dve stvari a to su izuzetna ljubaznost ljudi i ekspanzija i razvoj grada koji prete da Vrnjačka Banja u budućnosti pored epiteta kraljice banjskog turizma dobije i epitet novog kulturnog i zabavnog epicentra dešavanja u Srbiji.

Priču o Banji ne bih znao odakle pre da vam počnem a da nešto ne izostavim, da li od hotela, da li od samog grada, veličanstvenih vila, amfiteatra Bate Stojkovića sa kog se pruža fenomenalan pogled na promenadu banje, od fontane u centru grada u obliku devojke od koje zastaje dah pogotovu u noćnim satima ili od sadržajne aktivnosti koje se nalaze u užem i širem krugu oko Banje ali ipak počeću je od ljudi. Ljudi su okosnica svake priče, oni su alfa i omega svakog dešavanja, jer od ljudske ideje i vizije sve počinje, a vizija sadašnjih Banjanaca počevši od preduzetnika, hotelijera pa do samog gradonačelnika prevazilazi okvire i granice Srbije i zvuči svetski i apsolutno verujem da će za par godina to i biti, svet u malom, jer Vrnjačka Banja nije veliko turističko mesto ali ima veliku dušu, sjajnu energiju, arhitekturu, kulturno nasleđe i šarm koji će ljudi na glavnim pozicijama sasvim sigurno uspeti da iskoriste da je pozicioniraju kao jednu od top destinacija za odmor, provod i lečenje u Srbiji.

Fontana
Kao što sam vam rekao prvo ću priču početi od ljudi koji stoje iza hotela Tonanti u koji sam između ostalog i bio pozvan i sjajnog direktora koji je odvojio toliko svog vremena da nas provede od najnižih delova hotela gde je smeštena najsavremenija tehnologija za upravljanje i održavanje kako bazenima tako i samim spa centrom,preko kuhinje, kongresnih sala pa do predsedničkog apartmana i omogućio nam da zavirimo iza zavese i vidimo šta se dešava ne samo ispred gde je sve sjaj i luksuz nego i iza kulisa za sada jedinog hotela u Vrnjačkoj Banji sa 5 zvezdica.

Hotel Tonanti

Hotel Tonanti se nalazi u samom centru Vrnjačke Banje na samo par metara od parka i kao što rekoh jedini je hotel u Banji sa 5 zvezdica, međutim kada se među ljudima pomene da neki objekat ima 5 zvezdica obično se pomisli na cenu a zatim i na sam ambijent koji u takvim hotelima uvek deluje luksuzno i preterano i usiljeno ljubazno što u ovom slučaju nije istina, ambijent jeste zadivljujuć i luksuzan ali osoblje hotela je sve samo ne usiljeno i lažno ljubazno već je sastavljeno od gomile mladih i obrazovanih ljudi kojima se na licu vidi da uživaju u svom poslu i da su tu u svakom trenutku da vam pomognu oko svega tako da gubite pojam o realnosti i na momente zaboravljate da ste u hotelu a ne u nekoj poseti gde vlada više srdačna i prijateljska atmosfera. Vodeći se politikom da 5 zvezdica ne mora da znači i da nije za svačiji džep, rukovodstvo hotela je imajući u vidu lošu ekonomsku situaciju u našoj zemlji vodilo računa da pripremi pakete koji će biti primereni svačijem džepu pa tako hotel raspolaže sa i sa standardnim i sa luksuznim dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, predsedničkim apartmanom koji se prostire na 100 kvadrata i što je meni kao diplomiranom defektologu bilo jako bitno opremljen je kako prilazima tako i sobama koje su uređene po standardima za smeštaj osoba sa invaliditetom.

hotel tonanti kraljnedodjije vrnjacka banja turizam

Hotel Tonanti

Ukoliko među vama ima onih koje interesuje poslovna strana, hotel poseduje 3 konferencijske sale različitih kapaciteta u zavisnosti od potreba klijenata. Za gurmane su tu 2 restorana kojima upravljaju izvrsni kuvari a glavni šef je odlikovan Mišelinovom zvedicom. Jedan restoran je pansionskog tipa dok je drugi a la carte restoran za koji mogu da vam kažem da ima niže cene od većine nepoznatih restorana po kojima sam bio u Beogradu.

U okviru hotela se nalazi i igraonica sa animatorima gde roditelji mogu da ostave svoju decu dok se odmaraju u fenomenalnom spa i wellness centru koji raspolaže slanom sobom, magnezijumskom plutajućom kadom, saunama, hamamom, sjajnim maserima, relax sobom i relax zonom. Takođe poseduje i 3 bazena, jedan unutrasnji i dva spoljašnja od kojih je jedan dečiji dok je drugi za odrasle i u njemu je moguće  kupanje i na temperaturama do -10 stepeni.

spa zona, relax zona, dečija igraonica kraljnedodjije vrnjacka banja hotel tonanti

spa zona, relax zona, dečija igraonica

Ono što je mene posebno oduševilo kao nekog ko voli slikarstvo je to da u hotelu postoji i ogromna stalna galerijska postavka slika Duška Trifunovića sa čijim radom sam imao i pre prilike da se susretnem i ostavio me je ne samo bez teksta već i bez daha jer na svojim slikama kombinuje metal, pozlatu i nitne sa takvom preciznošću da je to za divljenje, osim njega tu se nalaze i slike Dejana Slepčevića čijim uljima na platnu dominiraju prizori Beograda kao i slike Anatolija Ivakina. Slike se nalaze raspoređene po holovima, hodnicima i restoranu tako da daju posebnu gotovo muzejsku čar ambijentu i sasvim sam siguran da će ljubitelji umetnosti ukoliko ne paze na vreme moći da izgube sate i sate gledajući u njih.
Sem slika hotel puno pažnje posvećuje i atmosferi u svom restoranu pa tako svakog vikenda u prijatnoj i intimnoj atmosferi možete slušati akustičnu muziku dok se četvrtkom smenjuju Savo Perović i Rialda. Za Novu godinu će goste zabavljati Vanja Mijatović a u planu su i predstave, animatori i zabavan sadržaj za najmlađe posetioce hotela.

Stalna galerijska postavka slika kraljnedodjije vrnjacka banja hotel tonanti

Stalna galerijska postavka slika

Ali da ne dužim više o hotelu preći ću malo na samu Vrnjačku Banju koja obiluje prelepom arhitekturom gde mi se posebno izdvaja Zamak Belimarkovića koji izgleda kao da je otrgnut sa neke padine u Italiji i postavljen u centar Vrnjačke Banje, napravljen je za generala Jovana Belimarkovića koji je prevashodno poznat po tome da je bio namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Spada u jednu od najstarijih građevina u Vrnjačkoj Banji i danas se naziva još i Zamak kulture jer se u njemu danas odigravaju mnoge kulturne manifestacije i događaji.
Zamak takođe u sebi objedinjuje i zavičajni muzej koji ima svoju stalnu postavku u okviru koje možete videti i saznati više o praistoriji Banjanaca, etnografskom nasleđu same Vrnjačke Banje kao i spomen sobu generala Belimarkovića gde možete videti autentičan nameštaj i neprocenjivu kolekciju njegovih knjiga i časopisa.

Zamak kulture kraljnedodjije vrnjacka banja zamak Zamak Belimarkovića

Zamak Belimarkovića

Još jedna zgrada koja je na mene ostavila izvanredan utisak što se tiče same arhitekture i lepote je zgrada Narodne biblioteke,jedna zanimljivost vezana za nju je da je pre samo 100 godina bila ugostiteljski objekat koji je u svom sastavu imao čitaonicu koja je vremenom prerasla u Narodnu biblioteku. Nezaobilazan momenat Vrnjačke Banje su i njeni mostovi koji se nalaze duž same promenade, tako imate most daljinar gde možete videti koliko ste udaljeni od raznih evropskih metropola, most matematičara, most Ko to tamo peva inspirisan istoimenim filmom i najčuveniji most ljubavi prepun katanaca gde i staro i mlado ključem i katancem zakljucava svoju ljubav. Za most ljubavi se vezuje interesantna legenda o učiteljici Nadi i oficiru Relji koji su se na tom mostu voleli i viđali sve dok ih nije rastavio rat. Nada je ostala da ga čeka a on je otišao da ratuje u Grčku gde se zaljubljuje u Grkinju i ostavlja Nadu a ona zbog neuzraćene ljubavi i slomljenog srca umire. Od tada i staro i mlado na tom mostu simboličkim činom vezuje svoju ljubav katancima za most ne bi li je sačuvali i izbegli Nadinu sudbinu. Ja sam uvek verovao da prava ljubav ne prolazi i da ne treba da se zaključava lancima i katancima jer sve što moramo da šuvamo i zaključavamo ni nije naše. Ljubav je da se pušta iz širom otvorenih ruku, da leti, raste i razvija se, da joj se jer samo u potpunoj slobodi može da bude ono što ona zaista i jeste ali sama simbolika tog čina je  je zaista zanimljiva i turistima privlačna pa ukoliko vam je do toga katance ne morate nositi od kuće već ih možete kupiti u drvenim kućicama u kojima se prodaju suveniri oko samog mosta a i duž promenade, inače ovu legendu od zaborava je sašuvala naša čuvena Desanka Maksimović koja je o njoj napisala pesmu a između ostalog je bila i čest gost banje na mitinzima poezije, stalno je odsedala u istoj sobi vile Snežnik i u slobodno vreme je volela da sedi pod lipom i piše. Ljubiteljima književnosti će biti zanimljivo da su tih godina banju sem Desanke posećivali i svi srpski velikani književnosti od Nušića, Ćosića i Antića ne bi li učestvovali na mitinzima a pola decenije pre njih banjom je šetao i veliki Maksim Gorki, a u samom parku se nalazi i bista u znak zahvalnosti Draganu Nikoliću koji je bio čest i rado viđen gost banje.

Takođe banja pored hotela ima i veliki broj velelepnih vila za smeštaj koje plene svojim izgledom i savršeno se uklapaju u zelenilo i banjski ambijent. Hotel Promenada se nekada zvao vila Turluković i njen istorijski značaj se nalazi u tome što je upravo u njoj nemačka komanda osmislila Desant na Drvar. Tu se nalazi i Titova vila za koju ne postoje podaci da je Tito ikada u njoj boravio. Na žalost nisam proveo dovoljno vremena da bih saznao još zanimljivih detalja vezanih za ostale vile ali apsolutno verujem da svaka krije jednu prelepu kako istorijsku priču tako i intimnu istoriju ljudi koji su u njima nekada živeli. Šetnjom po promenadi možete videti veliki broj prelepih zgrada, čuvenog vrapca, vodopad koji se spušta sa Čajkinog brda na čijem se vrhu i nalazi renovirani amfiteatar na otvorenom koji nosi ime Danila Bate Stojkovića a ako se već do njega penjete onda obavezno bacite i pogled na skulpturu devojke sa golubicom koja stoji na obronku stene i mirno posmatra veći deo Vrnjačke Banje. U samom podnožju brda nalaze se tuneli iz vremena Drugog svetskog rata napravljeni da bi bili sklonište nemačkog Glavnog štaba, danas izgledaju isto kao i pre sedamdeset godna kad su građeni i kada budu otvoreni za javnost verujem da će biti prava turistička atrakcija. Kroz šetnju parkom takođe možete videti dosta skulptura znamenitih vajara ali i japanski vrt koji je donacija države Japan i sa svojim jezerom i minimalistički uređenom hortikulturom predstavlja pravu oazu mira i spokoja.

Ukoliko ste u banji zbog zdravlja važan je podatak da Vrnjačka Banja ima 7 izvora lekovite mineralne vode, određeni izvori se koriste za razne vrste terapija koje se koriste za mnoge bolesti a sa određenih izvora se voda koristi za flaširanje. Jedan od zanimljivih podataka je i da je banjski izvor Topla voda najstariji izvor i da je korišćen još u praistoriji.

Jedan od najlepših momenata za mene je svakako bila poseta vinariji Grabak koja je i dobila ime po grabovoj stoletnjoj šumi koja se i nalazi na teritoriji kompleksa vinarije i proteže se na dva hektara i iako to možda ne zvuči puno na tih dva hektara prostora je smeštena magija. Preko 2000 čokota vinove loze, dva bazena, tereni za tenis i odbojku, brvnara za smeštaj, vinski podrum i restoran sa predivnom terasom koja je natkrivena vinovom lozom.

Vinarija Grabak

Iako su relativno mlada vinarija već imaju neka vrlo značajna priznanja kao što su zlatna nagrada u Bergamu u Italiji i Dekanterova bronzana medalja dobijena u Londonu što i ne čudi s obzirom da gospođa Marina i gospodin Miša koji su glavni stubovi vinarije ne samo da rade svoj posao nego ga i vole i žive, iza nje stoji doktorat iz vinogradarstva i enologije, godine rada po toskanskim vinogradima, predavanja na fakultetu dok je gospodin Miša svet za sebe, sem što se bavi proizvodnjom vina, proizvodi i stomatološki alat, slika, vrata od vinskog podruma je napravio od bačvi i kao i svaki preduzetnik prepun je novih ideja kako da poboljša svoje poslovanje i iznova iznenadi goste koji uvek primete nešto novo unapređeno ili dograđeno kada se vrate. Postoji pet vina koja se zovu po pticama i to su “Modrovrana”, “Prva lasta”, “Bela golubica”, “Siva vrana” “Plava paunica” i jedno koje ne nosi ime po ptici ali je moj  favorit i zove se “Grabak Prokupac”. Etikete su fenomenalne, dizajnirala ih je ćerka vlasnika i iskreno se nadam da ćete u poseti imate prilike da porazgovarate sa ovim divnim ljudima i čujete neke sjajne priče i zanimljive anegdote o njihovom porodičnom biznisu u koji su uložili i srce i dušu i to se oseća od samog momenta kad stanete na kompleks ovog magičnog mesta kom ću se sasvim sigurno vratiti.

Vinarija Grabak(slike preuzete sa oficijelnog facebook profila)
Vinarija Grabak(slike preuzete sa oficijelnog facebook profila)

Ukoliko ste ljubitelji sportskih aktivnosti u sportskom centru Karović postoje fudbalski tereni napravljeni po FIFA 2 standardu kao i 4 teniska terena, ono što je meni posebno bilo zanimljivo je organizovanje dečijih rođendana u okviru centra gde se deca za vreme rođendana ne animiraju klovnovima i sličnim rođendanskim atrakcijama već se bave sportom. Ukoliko ste pak zaljubljenik u malo ekstremniju vrstu sportova postoje i agencije koje vam mogu organizovati aktivnosti streličarstva, planinarenja, splavarenja ili adrenalinsku turu koja obuhvata spust biciklima niz Goč.

Najstariji objekat u Vrnjačkoj Banji je hram posvećen rođenju presvete Bogorodice a u neposrednoj blizini se nalaze i Žiča, Ljubostinja, Gračac, Lazarica, Studenica i možda manje poznat manastir Svete Petke u kom se nalazi pokrov Svete Petke sa jastučnicom koji je manastir dobio kao poklon iz grada Jašija u kom je  za nas hrišćane ova velika svetiteljka i sahranjena. Svakog petka u ovom manastiru se služi moleban za Svetu Petku i tom prilikom se iznosi pokrov radi celivanja.

Manastir Svete Petke u Stublu – Foto: Miroljub Kostić

Vrnjačka Banja je zaista podigla nivo banjskog turizma na jedan sasvim novi nivo i razbija predrasudu o tome da banje uglavnom nude sadržaj koji je rezervisan za starije ljude jer to u ovom slučaju zaista nije istina. Ona je spoj tradicionalnog i novog, lekovitog i zabavnog, mirnog i uzbudljivog, odmora i sporta. Ona je pravi biser srpskog turizma jer nudi za svakoga ponešto i jedva čekam da joj se vratim i podrobnije je istražim jer sam trenutno samo zagrebao po njenoj površini a osećam da se tek ispod nje krije ceo okean informacija, skrivenih mesta i fascinantnih priča.

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply

Back to top