Te noći sam ćutao.
Toliko sam ćutao
da sam ti sve najlepše reći prećutao.
Nisam ti rekao
da posle tebe
već dugo ne dišem
nego uzdišem.
Nisam ti rekao
da se od tvog zagrljaja
ni u čiji drugi nisam uselio.
U tuđim rukama se osećam
kao beskućnik u svratištu.
Guše me mirisi koji ne mirišu na tvoju kožu.
Bole me dodiri koji nisu tvoji,
poljupcima mi ostavljaju masnice na duši.
Smešni su mi i pokušaji da budem tuđ.
Nisam ti rekao
da posle tebe ne umem nikome da pripadam
i kako je ružan osećaj stajati go
pred nekim ko nisi ti.
Ne znaš koliko srama se u meni tad probudi
pa se osećam kao prazna vreća od kože i mesa.
Nisam ti rekao
da sam samo u tvojim očima izgledao
kao mladi Bog
ostali me vide onakvog kakav jesam
običan,
nebitan
i smrtan.
Samo sam u tvojim zagrljajima bio besmrtan.
Nisam ti rekao
da na svaku pomisao o tebi
u meni se detoniraju atomske bombe tuge,
izmeste tektonske ploče mira,
uzburkaju se u meni mora prividnih ravnodušnosti,
izrone uragani depresija pa po meni tutnjaju
i prave emocionalne cunamije koji zamute vid,
potope oči ali slapovi suza nikako da isteku.
Nisam te isplakao.
Čuvam te ispod trepavica.
Da mi budeš zadnja suza.
Nisam ti rekao
ni o snovima u kojima si
i kako se zbog njih
u znoju i grču budim.
Nisam ti rekao
ni da sam maštu o tebi izlizao,
više ne postoje mesta gde se nismo tucali
i odeća koju ti nisam skidao.
Nisam ti rekao
da te ima
u prvoj jutarnjoj misli,
u prvoj kafi,
u svakoj sekundi,
svakom mom pokretu
i svakoj mojoj težnji,
podsvesti
i svesti.
Poslednja si želja pred san.
Sa tobom sve počinje
i sa tobom sve završava.
Alfa i omega si mog postojanja.
Nisam ti rekao
da te u meni ima od jutra do mraka
tečeš mi krvotokom
inficiran sam nedostatkom tvog prisustva.
Nisam ti rekao
i da mi je osmeh lažan
jer uz taj tvoj iskren
grimasa tužnog harlekina se ne uklapa.
Nisam ti rekao
da više ni ne čitam Majakovskog
i da sam počeo da prezirem njegov “Oblak u pantalonama”.
Nisam ti rekao
da više ni ne gledam crno-bele filmove
takvih ljubavi nema u stvarnom svetu.
Nisam ti rekao
da se svaku noć opijam sa Bukovskim,
pa pričamo o tebi razne lascivne gadosti
a svaka druga reč nam je kurva.
Bez tebe moje besramnosti umiru,
bludnik u meni spava
a sanjar je budniji nego ikada pre.
Nisam ti rekao
da dočekujem zore budan i spavam danju
samo da prođe ovo međuvreme
između tebe i mene u kom te nemam.
A možda ovo i nije međuvreme nego večnost.
Nisam ti rekao
jebite se i ti i tvoj osmeh na koji padnem
i laži u koje uvek lažno poverujem.
Jebite se i ti i tvoja potreba za normalnim
kad su tvoje nenormalnosti
sve što mi je ikada trebalo.
Nisam ti rekao
nosi se što ne vidiš očigledno
i ćutiš na prećutano.
Nisam ti rekao
vrati se
od tvoje odsutnosti se razboljevam.
Nisam ti ništa rekao
samo sam te bez daha gledao.
Nisam ti rekao
da proživljavam sve tvoje reči
i dodire.
Rečima sečem nade
pa dodirima lečim njihove posekotine.
Nisam ti rekao
da često izađem na poljanu u mojoj glavi.
Legnem i zagledam se u tavanicu lobanje.
Nema tamo zvezda.
Samo sećanja.
Prebiram ih.
Tražim reči kojima bi ih izvukao iz glave
i stavio ih na papir.
Izađem često na sastanak sa tobom u sebi.
Flertujemo jedno sa drugim,
nekad se i tucamo,
nekad se i svađamo
ali se nikad ne razdvajamo.
Nisam ti rekao
da mi noću nedostaju
moje grudi na tvojim grudima,
tvoje ruke u mojim gaćama
i tvoj jezik na mojim usnama
pa glad za tobom hranim samim sobom,
spuštam ruke tamo
gde su tvoja usta najviše volela da budu.
Ti nisi ljubav običnog ti si obožavanje nestvarnog.
Nisam ti rekao
da u leđima još imam snage
da nosim sve probleme
ovog našeg malog izmišljenog sveta.
Nisam ti rekao
da se nisam umorio
od toga da budem hrabar
zbog tebe,
mene i
nas.
Još hiljadu bitaka bih vojevao
u ovom ratu nemanja
i nepripadanja
i pred tvojim nežnostima bih
sa belom zastavom kapitulirao
a ti bi tvrđavo
i dalje ostala neosvojena.
Nisam ti rekao
kakvi su me strahovi opsedali
kada ostanemo u samotnim tišinama
da ne ćutis zato sto nemaš šta da kažeš
već da ćutiš jer sve svoje reči nekom drugom daješ.
Nisam ti rekao
da sam se plašio
da ćeš sresti nekog
zbog koga ćeš da zaboraviš
juče i danas sa mnom
i da poželis sa njim novo sutra.
Nisam ti rekao
da moje ruke oko tvojih leđa
nikad nisu bile samo zagrljaj.
Bile su držanje celog sveta
u pola metra kvadratna.
Bile su dom, bezbednost i sreća.
Nisam ti rekao
i izvini što ti nisam rekao.
Nisam ti rekao
da ja
bez tebe
ne umem.
Samo sam ćutao
i gledao kako ti
bez mene
umeš.
