Od nevoljenja srce se smanji

Od gledanja u daljine
oči se umore
i izgube fokus
za ono ispred nas
i što dalje
gledamo
i vidimo
sve manje
ono ispred nosa želimo.

Od nemanja mašte
odumiru moždane ćelije
ne sanja se
o nedostižnom
i nestvarnom
i želje postaju
sve manje i manje
i dete u nama umire
a što smo manje deca
a više ljudi
sakatiji smo.

Od nemanja ljubavi
srce se smanjuje
i usporava
zaboravi da kuca ubrzano
vene i arterije se sužavaju
krv se smiri
zaboravi kako da
ludački pumpa
“vanvremeno
mastilo bez moći”
dok ne proključa
za nekim.

Od neostajanja bez daha
alveole u plućima
se skupljaju
i atrofiraju
sve dok
ne prestaneš da dišeš
i počneš samo
da uzdišeš.

Od negrljenja koža ogrubi
ruke zaborave da se savijaju
noge nemaju kome da žure
kičma nema kalup
tuđeg naručja
po kom će da se savija
i telo okošta
dok
ne postane
statua palom borcu.

I zato
gledaj u
sve ono ispred sebe
dok maštaš o nestvarnostima
a stvarnost
učiš da voliš
čak iako je ne voliš,
voli je,
jer samo tvoja je
kakva god da je.
I voli sve,
čak i one
koji tebe ne vole
to je
najuzvišenija forma ljubavi
koja ti omogućava
da dišeš
a ne uzdišeš
i zato
diši,
duboko diši
i grli
sve što dišeš
i vidiš
jer samo tako ćeš
lepše da živiš.