Ležimo
ja ti kažem
mora da smo se u
prošlim životima
mnogo imali
kad u ovom
ne umemo
da se pustimo
i kad smo
tuđi
naši
smo.
Smeješ se
i kazeš
kako ne veruješ
u prošle živote,
pitam te kako objašnjavaš
magnetsku privlačnost
kojom smo se jedno u drugo
zakovali čim smo se videli
ako ne prepoznavanjem duša.
Kazeš
bila je to ljubav
na prvi pogled.
Ja se smejem
jer ne verujem
u ljubav na prvi pogled
već u ljubav na prvi dodir
pogledi su
previše varljivi
dodiri su jedini stvarni.
Kažeš mi
jednom ćemo živeti zajedno
imaćemo kuću
i veliki trem,
još veću kuhinju
u kojoj ćemo zajedno
kuvati
a dvorište će biti ogromno
i ograđeno
da svi psi koje budeš imao
ne pobegnu.
Opet se smejem
i kažem ti
psi nisu ti
da beže od mene
oni u genima nose
vernost i lojalnost
a uostalom
ti i ne voliš pse,
ti odgovaraš
ne volim ih u kući
i u krevetu,
ali zbog tebe
ću da ih zavolim.
Odmahujem glavom,
ne verujem ti,
imali smo prilike
za ostvarivanja
naših maštanja
sada
već imaš nekog
sa kim živiš
sa decom
bez pasa
a ja sam opet
samo pozajmljivač
i kradljivac
tvog vremena
i tela.
Kažeš mi
hoćemo, suđeno je
godinama se imamo
i nikad se istinski ne rastajemo.
Podsećam te da ne veruješ
u sudbinu
ti mi kazeš
u tu verujem,
videćeš jednog dana,
smejaćemo se svim
ovim gubljenjima
i traženjima
ja ti kažem a možda
ćemo biti matori
tužni
i besni
što smo život protraćili
da bi se pod stare dane
potpuno imali.
Pa se opet smejem,
kažem ti
da u tvoje laži
već godinama
ne verujem
ali se samo pravim da verujem
jer manje boli
nemanje tebe pored sebe
nego nemanje tebe daleko od mene.
Ti tiho kazeš
znam al bar lepo zvuče
lep bi to život bio
da nam se ostvario.
A onda zaćutimo,
osećamo jedno drugom
telo pored tela
ne razmišljam
ni o tebi
ni o meni
već o prolaznosti
i tugi
jer znam
da ćemo za dva sata
već opet biti
tuđi a ničiji
jer tugo moja
ovakvima kao mi
zbogom je jedino
uvek sigurno
i izvesno.
Ne razmišljam
o prošlosti
ni šta smo mogli
da smo smeli
već o ovoj sadašnjosti.
Udišem duboko miris tvoj
jer sadašnjost je retka zverka
za mene sanjara,
retko kad sam u njoj
i zato se trudim da
ti upamtim
mirise
ukuse
i oblike
dok mi oči telom
tvojim lutaju
jer nikad ne znaš
kad grliš i ljubiš
da li ti je to
zadnji put
ili ćeš imati tu
sreću još sto puta posle toga
i zato te gledam očima
znatiželjnog
istraživača
pamtim
ti pokrete,
osmehe
i udahe.
Brojim ti vreme
između dva daha
jer već sutra
možda
me uplaše čekanja
možda pobegnem
da živim mladost
možda ti i poverujem
pa ostanem
a možda
nas
već sutra
iz
nekih drugih
nepoznatih
razloga
više
biti
neće
i zato
te iznova
pamtim
svaki put
kao da je
zadnji put.
No Comments