Browsing Tag

Dusa

Posted on 4. November 2018.

Zavoli sebe da bi te zavoleo svet

BLOG/ Tekstovi

Postoji ta jedna ljubav koja je večita, ali je i najteža, a to je ljubav prema samom sebi.
Nekako je većina od nas ne usavrši i ne razmišlja o njoj, nego plivamo kroz život sa sobom kao da to nismo mi, nego neki saputnik kome mi dajemo smernice kako i šta da radi da bi bio dopadljiviji svetu oko nas. Ja predugo nisam razmišljao o tome koliko i da li volim sebe, dođavola ja predugo nisam ni razmišljao o sebi, bile su mi bitnije neke druge ljubavi, ljubavi ljudi oko mene, voljenih bića, čak i onih nebitnih koji su se s vremena na vreme pojavljivalji u mom životu. Svoje vrednosti sam merio po odrazu refleksije sebe u njihovom oku, vredeo sam i bio sam ono što su oni mislili da jesam.
Read More

Posted on 25. March 2017.

Neki ljudi dođu da te nikad ne prođu!

BLOG/ Tekstovi
Sedimo u zadimljenoj sobi mi stari znanci a uskoro bivši ljubavnici i sadašnji samo poznanici, svako zavaljen u sopstvenu fotelju obavijeni dimom cigareta plovimo galaksijama sopstvenih sivih masa dok nam opori miris vina na jeziku ne da da pustimo glas, ni da zapevamo neku plačljivu pesmu Sem Smita koja se otužno vuče u pozadini i stvara nam savršen štimung za nadolazeća pitanja koja već predugo vise u vazduhu ali se ne postavljaju jer je ćutnja zavladala, a ćutimo ne od stegnutih nepca zbog loše berbe koju pijemo iz skupih časa, ne od opijenosti nego od nemosti, one nemosti koja ti otupi um, jezik, srce i mozak.Read More
Posted on 20. November 2016.

Da li znaš koliko me ne znaš?

BLOG/ Tekstovi

Ne pogađaju me ljudi. Odavno.
Od ljudi sam video i doživeo sve što je moglo da se doživi, i lepo i ružno.
Ne, ne pogađaju me ljudi. Dovoljno sam ih upoznao, imao i voleo da znam da su ništa drugo do koža razapeta preko mišica, mesa i skeleta, kojima u prvom pogledu mogu da vidim koliki im je rok trajanja.

Ne pogađaju me reči, ni lepe, ni ružne. Sve sam ih već odavno čuo.Reči su proizvod ljudskih usta, naprezanja viličnih kostiju, facijalnih mišića, lučenja pljuvačke, i palacanja jezika o zube koji za razliku od zatvorskih rešetki ne uspevaju da zadrže taj eho duše koji se otima iz grudi.

Reči, sve češče nemaju veze sa kognicijom, evoluirali smo tehnološki a nazadovali humanistički,pričamo ono što ne mislimo,radimo šta ne želimo  da bi uvredili, ponizili ili još gore da bi se nekom umilili i dodvorili. Ne, ne pogađaju me reči, reči su jeftine splačine, otpaci ljudskog uma, sto puta sažvakane I prežvakane rečenice kojima se služimo da bi drugima izjavili ljubav ili da bi druge povredili.

Read More

Posted on 16. October 2016.

Dekontaminacija duše

BLOG/ Tekstovi

Svanu tako neki obični dani, ni po čemu različiti od onih pre njih ili od onih što ce doći posle njih, Sunce je izašlo, planeta se i dalje okreće, sve oko tebe je isto ali tog jutra ti nisi isti. To su oni dani koji te promene iz korena i posle kojih više nikada ne budeš onaj od juče hteo ti to ili ne hteo.

I ne, nema to nikakve veze sa nekim specifičnim danom, već sa tobom, sa godinama nakupljanja i taloženja ljudi u sebi, guranja i dobrog i lošeg u dušu, trovanja duha i sopstvene esencije tuđim nebitnostima, pravljenja od grudnog koša budoara za bivše ljubavi, bivše prijatelje, za sadašnje poznanike koji bi mogli da postanu prijatelji, za simpatije koje bi mogle da postanu ljubavi, guranja u glavu nekih lepih reči koje su nekad davno značile a šteta je da se zaborave, sećanja na neka jutra koja su drugi zaboravili, sećanja na zablude za koje smo mislili da su ljubavi, i za ljubavi koje su izbledele pa liče na zablude.

Read More

Back to top