-Pričaj mi o planinama.
-Na koje sam se peo ili ?
-Ne, o onima koje si osvojio i o onima od kojih si odustao.
-Nešto ne volim mnogo planine više volim mora.
-Znaš da ne pričam o pravim planinama.
-Znam, šalim se, maleno moje.
-O morima koja si preplovioi o onima u kojima si se udavio ćeš mi pričati sledeći put, sada hoću da znam o vrhovima ka kojima si stremio i na koje si se popeo.
–Sa vrhovima ti je malo moje lako. Vidiš ga pred sobom, udahneš duboko i kreneš ka njemu, bez osvrtanja i okretanja unazad. Crpiš snagu iz sebe i znaš da ne smeš da staneš jer što si mu bliži put je sve strmiji i strmiji. I mali trenutak nepažnje može da te košta uspeha i da te strmoglavi na mesto sa kog si krenuo. Vrhovi nisu strašni, kad kreneš u osvajanje njih treba ti samo upornost, staloženost, koncentrisanost i fokusiranost da gledaš pravo ka cilju. Penjanje ka tim imaginarnim vrhovima je alpinizam po sopstvenoj duši, to je spoznavanje svojih mogućnosti i sposobnosti, upoznavanje sebe i svojih stremljenja i strpljenja, treniranje sopstvenih sposobnosti i upornosti.
