Danas me je posetila smrt.
Imala je lice naše ljubavi.
Prišla mi je nežno
i polako
pružila ruku
i povela me na sahranu Nas.
A ljubavi se ne sahranjuju kao ljudi na groblju.
O ne, ljubavi se sahranjuju u crnim ponorima duše
u koje uđeš kao u bioskopsku salu
sedneš
i gledaš
slike kako se smenjuju,
sećanja kako izviru
i prividno zaboravljene misli
kako oživljavaju.
O kako je to bedna retrospekcija jedne ljubavi bila.
