Sloboda

Neko ti je rekao
da se suprotnosti privlače
ali je preskočio da ti kaže da ne opstaju.
Držiš me čvrsto za ruke
znajući da su nam tuge iste
ali su nam suštine različite.
Premalo je u tebi nestvarnog
i oduševljavajućeg
a previše je
običnosti
i svakodnevnosti
u tvojim očima,
pokretima
i razmišljanjima.
A ne znaš tugo moja
da ja sve sem običnosti
opraštam
i zaboravljam.
A ideje i pogledi na svet
su ti obični
tužni
klišei
usađeni
i utuvljeni u glavu.

Ti misliš da je sloboda
bespregledna daljina
po kojoj možeš da lutaš
bez ometanja.
Ti misliš da je sloboda
reći šta misliš
onda kada pomisliš.
Ti misliš da su tvoja lutanja
i pričanja
produkt slobode,
a ne znaš da je tvoja sloboda
samo veliki kavez
kom ne vidiš
rešetke,
dno
i plafon.
Ti misliš da je sloboda
ono što je oko tebe
ali ne znaš da si TI taj kavez.
Slobodno ti je telo
al um ti je u tamnici
zatočen.
Društvo te je podojilo idejama
o pravilima
i pravima
koje bez razmišljanja
i preispitivanja
smatraš svojima.
Mozgove su nam isprali
njihovim idealima
i shvatanjima.
Drugi
su te
oblikovali,
formirali,
i u svest ti uklesali
ideje
o moralu,
životu,
ljubavi
i strasti.
Ti misliš da je sloboda
ono što su te u detinjstvu naučili
nastavnici,
komšije,
očevi
i majke
pa se bespogovorno uklapaš
u izmišljene kalupe društva
koji se ne dovode u pitanja
nego se njihova delanja
podrazumevaju i moraju.
Ti misliš da je sloboda izbor
onoga što su ti drugi nametnuli
kao normalno,
prihvaćeno
i uobičajeno.
Ti misliš da su sloboda
odobravanje
i opšteprihvaćenost
u tuđim očima.

Sloboda je nedelja u kojoj te ne boli što si sam.
Sloboda je ručak u restoranu za jedno
bez brige kako te gledaju
i da li ti sažaljevaju.
Sloboda je šetnja sa rukama u džepovima
bez bola u grudima sto nemaš
tuđu ruku koju bi
u džepu držao
i grejao.
Sloboda je naglas priznati sebi
da te ne vole oni koje ti voliš
i biti tužan zbog toga,
ne praviti se da si
snažan,
i jak
i samo ti tad tvoje slabosti ne mogu ništa,
Sloboda je ne boriti se uzaludno i ne trošiti vreme na dečije igrice
na vraćanja onih koji su otišli
ne praviti im nove puteve
i ne posipati ih ružama kako bi ih privoleo da
ti se vrate
nego minirati sve mostove
i puteve do sebe,
srušiti ih
a zatim pustiti sopstveni duh da poleti
daleko od bola koji su drugi uzrokovali.
Sloboda je oprostiti svima sve
a prvenstveno sebi.
Spustiti se na dno bola do tamnice duše
u kojoj svi tvoji demoni leže vezani lancima sujeta.
Sloboda je pokidati ih i osloboditi sve iz sebe
da odleti,
da ostaneš prazan
a onda da svoje tamnice
ispuniš cvećem i prolećem koje ti dušu greje
a ne zimama i utvarama koje ti srce hlade.
Sloboda je na zlo ne vratiti zlom
nego osmehom
jer te tuđa zloba ne može
sputati,
vezati,
pogoditi i
oboriti.
Smej se tugo moja
i širi ruke svakome
ko ti je zlo naneo,
lakše je osmeh razvući
i ruke raširiti
nego ih u ravnodušnosti prekrstiti
i pogled skrenuti.
Smej se tugo moja
i pravo u oči gledaj one koji su ti bol naneli
jer samo se tako možes
osloboditi
iz svoje čaure
u koju su te zatočili
i poleteti.

Gledaj mene kako se smejem svima
koji me ispod oka gledaju,
koji me sa podsmehom ponižvaju.
Gledaj kako ljubazno preskačem
njihove ispružene noge
koje poturaju da me sapletu.
Gledaj, kako i kad padnem zbog njih
ustanem i okrivim sebe jer nisam bolje gledao.
Sloboda je samo za svoje postupke odgovarati,
Ne tražiti krivce,
razloge,
izvlačenja
i opravdanja.

Slobodan sam jer ne zavisim od
ljudi,
njihovih mišljenja,
saosećanja
i dodira.
Slobodan sam
jer je ljubav koju osećam
prema sebi bezgranična
pa je prelivam na druge,
ali ih ne zarobljavam
i u njoj ne davim
već dajem svakome
pravo da je koristi i ostavi
kad mu dosadi
kad mu više ne treba
kad ga uguši.
Jer samo ljubav bez očekivanja
može biti ljubav.
I samo ljubav
kojoj ne predviđaš rok trajanja
može da traje
jer nije opterećena
očekivanjima,
planiranjima
i željama.
Kažem ti, tugo moja,
što su očekivanja manja
ljubav je veća
i jača
jer može da raste,
razvija
i oblikuje se
u ono što tebi treba
a ne u ono što smo iz
knjiga,
pesama,
loših filmova
i tuđih banalnih priča
uvrteli sebi u glavu da je ljubav.

Okreni se i pogledaj oko sebe,
ti misliš da je sloboda
sve što jesi sužnju
života sopstvenog.
Ti misliš da sam ja
zarobljen,
lud
i nenormalan
jer odbijam svaku pomisao
o tome što ti zoveš slobodom.

Zato
gledaj me kako skidam
omču tuđih ideala
koja me davi oko vrata.
Gledaj me kako sa leđa
bacam teret opšteprihvaćenosti,
normalnosti
i moralnosti.
Gledaj me kako krvarim i plačem
tamo gde su grudi trebale
od stene da mi budu jače
i gde je lice trebalo
da mi bude ogledalo ravnodušnosti.
Gledaj kako se sa njima smejem
zato što mi se smeju.
Gledaj kako veličam svoje vrednosti
kojih bi se drugi stideli.
Gledaj me kako gazim po jeftinom moralu
koji su izmislili bezmudaši
da kad se u ogledalu pogledaju
imaju razlog i opravdanje
zašto nisu smeli ono što bi hteli.
Gledaj kako gazim po normanlostima
svega onoga što su te učili
da je sreća
a nije sreća
već omča,
nesreća maskirana u jagnjeću kožu.

Gledaj kako nisam sve što su hteli da budem
i lepo mi je zbog toga,
jer ja nisam vezana kravata
mir
rad
i red.
Ja nisam posao od 9 do 5,
kredit u banci
i nemir u grudima.
Ja sam haos i buka.
U meni se smenjuju tragedije i komedije.
Ja sam dekadencija,
u meni svakoga dana započne
po jedna revolucija.
Da li smeš da me pratiš?

Gledaj kako ne ćutim tamo gde je pričanje zabranjeno
i kako uspravne glave hodam tamo gde je drugi sažinju.
Gledaj me,
krsti se
i čudi se
jer ja u mom ludilu znam ono što ti ne znaš
a to je da sloboda nema veze
sa neograničavanjem
fizičkih prostranstava.
Ona nema veze sa granicama
njene međe su nevidljive.
Ona je beskraj uma
njeno je carstvo kosmičko.
Shvati da postoje ljudi
koji u 2 metra kvadratna
umeju da budu slobodniji
od vas koji lutate svetom,
jer njihov duh nije vezan za
geografske odrednice,
ljude,
stvari
I predele.
Shvati, sloboda su
odsustvo očekivanja
i nemogućnost nadanja.
Sloboda je prihvatanje
svih ružnoća ovog sveta
i saznanje da neke nećeš
moći da ulepšaš i promeniš
i slobodan si samo kad da naučiš da zbog toga ne patiš.

Sloboda je reći sta misliš
a ne biti kamenovan i osuđen.
Sloboda je odsustvo nemira
i strepnje u grudima.
Sloboda je osmeh koji se ne folira,
suza koja se ne zadržava
i tuga koja se pusti da divlja po tebi kao horda vandala.
Sloboda je odsustvo straha od
života,
samoće,
usamljenosti
i sebe samog.
Sloboda je odreći se svega što te
guši,
sputava
i ometa na tvom putu.
Sloboda je umeti da od najlepšeg trenutka napraviš večnost
u kojoj ćeš da opružiš svoje smrtno telo da večno počiva.
Sloboda je ogoliti se
i tako do koštane srži go
prošetati među ljudima
sa sve svojim
strahovima,
ljubavima,
tugama,
tragedijama
i oduševljenjima.
I pustiti da ih svi vide
i ne okrenuti se
na dobacivanja,
omalovažavanja
pa čak ni na divljenja
jer te nije briga šta drugi
misle o tebi.
Sloboda je biti zadovoljan sobom,
voleti svoje vrline
bez potrebe da ih pokažeš svetu
i fasciniraš ih njima
Sloboda je ne stideti se svojih mana
i ne osećati želju da ih sakriješ.
Sloboda je iskoreniti iz uma
sve vrste okova,
stega,
uzengija,
lanaca
i katanaca…
Sloboda je biti sam sa sobom u redu
I kad znaš da to nije za tebe u redu.
Sloboda je odreći se svega što te guši
pa makar to značilo i da izgubiš sve.
Sloboda je odreći se i onih koje voliš
ako ti slobodu ograničavaju
makar to značilo i ostati sam.
I da ne brineš zbog toga
nego da se smeješ
jer se slobodne duše
uvek magnetski pronalaze.
One ne guše jedna drugu
nego pri sudaru prave nove galaksije
i sazvežđa
po kojima će zajedno lutati.
Sloboda je konstantno
menjanje,
odricanje,
davanje,
razbacivanje,
i demoliranje
svega što si bio
svega što su te učili
svega što su pod normalno podveli.
Sloboda je biti ono što želiš da jesi
a ne ono što moraš da budeš.
Sloboda nije samo stanje svesti
sloboda je težak i neprekidan posao
jer tanka je granica
između slobode I samoživosti.
I reci mi sad posle svega
smeš li mi se pridružiti u beskonačnosti uma
ili više voliš izmišljenu utopiju sveta,
imaš li hrabrosti da sa mnom koračaš slobodno
ruku pod ruku svetom
ili su ti ipak draži tuđi lanci
na rukama?