Od kada te nema
više ne volim leto
ručam u krevetu
i ležim
na trpezarijskom stolu
nad mojom utrobom
anksioznost se gosti
pre nego što legne kraj mene
da joj obrišem krv sa usana
i ispričam priču
za laku noć,
jer to dobri očevi rade.
Ne brini,
brinem o njoj
našem produktu spajanja
začetom tvojim odlascima
i porođenoj kao Atina iz Zevsove
tako i ona iz moje glave.Read More
Ne propuštaj život
zbog ljudi
koje nemaš
ali želiš da ih imaš,
ne očajavaj
nad njihovim nemanjima
i uživaj u sopstvenim imanjima
jer ništa lepše
i uzvišenije nema
nego kad čovek
poseduje sam sebe
onako istinski
do srži
i dna
kičmene moždine.Read More
Ovo telo
nije organizam
pun kapilara
vena,
krvnih sudova
i organa
koje se kreće
u vremenu,
prostoru
i živi život
među ljudima.
Ovo telo
nije dom socijalnog bića
koje se smeje šalama
i raduje se sitnicama.Read More
Sada kada prošlo je sve,
pokupi svoje stvari sa poda,
završi čašu vina,
ugasi cigaretu
i idi.
Tek tako,
bez velikih reči
i tešenja.
Nisam ja od onih
kojima to treba.Read More
