-Sada kada prošlo je sve pričaj mi o sebi!
-Šta želiš da znaš?
-Kako si postao takav kakav si?
-To je trebalo ranije da pitaš a ne sada kada smo ništa, a i duga je to priča.
-Nema veze,imam vremena.
-Sve je počelo zaljubljivanjem, ali ne onim lepim običnim nego onim fatalnim i destruktivnim.
-Kako to misliš, zar sva zaljubljivanja nisu lepa i u koga si se to zaljubio?
-Jesu, sva zaljubljuvanja su lepa ali u početku, neka se posle umesto u ljubav pretvore u košmare i mržnje.Read More
“Tužne su ti oči”
kažeš.
Kažem ti
“Nisu”
a znam da jesu.
Kažeš mi
”Jesu”
nehajno ti kažem
”Ne znam zašto”
a znam,
jer duša mi je tužna.
Read More
–Otkriću ti tajnu!
-Onda to više nije tajna. Uostalom kad ti neko kaže tajnu ne smeš da je otkrivaš nego moraš da je čuvaš.
-To nije tajna od nekog tamo, već od života samog i nije mi je rekao nego sam je sam saznao.
-Opet ćes mi pričati mudrosti za koje sam mlad?
-Ne, pričaću ti o lažima. O svemu onome o čemu su te lagali a ti im naivno poverovao.
–Ko me je lagao? Ne razumem!
-Roditelji prvi. Učitelji. Nastavnici. Profesori. Društvo.
-Zašto bi me roditelji lagali?
-Lagali su te ne zato što su hteli nego zato što su i njih njihovi roditelji lagali i u neistine uverili.
I
Ne pitaj me
što sam tužan
i što u dnu flaše
anestetik
za bol
i tugu tražim
i sve mlađi svodim
bilanse života
i ubeđujem se
da sam smeo
sve što sam hteo
a mnogo toga
nisam smeo
pod izgovorom
da nisam hteo
i što sam stariji
sve više shvatam
da ovo do sada
nije bio život
nego obmana,
lažni sjaj
i imitacija života
onakvog kako bi
trebalo da izgleda
a ne kakvog ga želim.
