Tog jutra
kad sam te izgubio
nije stao svet,
nije se srušilo nebo
nije se pomračio dan.
Kosmos
nije usisao
samog sebe,
planete
su se i dalje vrtele
oko Sunca,
a Sunce
je izašlo
na istoku
i zašlo na zapadu.Read More
Sve je smrt,
govorio sam ti očajno
tih dana
kada je planeta
postajala masovna grobnica
a tela se u vrećama
spaljivala na sve četiri strane sveta
dok su mi tvoje usne pričale
to je život
ljudi umiru
i šta sad
ne može svačija smrt da te boli.
Pitao sam te
hej zar ne shvataš
da nisu umrla samo tela
znaš li
koliko je pesama umrlo nenapisano
slika nenaslikno
pronalazaka nepronađeno
koliko ideja
snova
i revolucija je ugašeno
i pre nego što je stiglo
da zaživi
i promeni lice sveta.Read More
Tog dana
kad su sa postolja
skidali beogradskog Pobednika
a gubitnik
u meni
se dizao na presto
shvatio sam
da mi ne trebaš ti
jer sa tobom sam
kao i on
visok i sjajan
ali samo iz daleka
izbliza
unutrašnjost
mi je puna
rupa
i praznina
koje su tvoje
detonacije
ravnodušnosti
i nemarnosti
u meni ostavile
i nikada ih popravile.Read More
Čujem da ne pitaš za mene.
Ne pitam ni ja za tebe,
iako bih često pitao
ali sam tugo moja
uz tebe naučio
da je nesreću
bolje ne prizivati
uvek se pojavi široko
raširenih ruku da te zagrliRead More
