Te noći sam ćutao.
Toliko sam ćutao
da sam ti sve najlepše reći prećutao.
Nisam ti rekao
da posle tebe
već dugo ne dišem
nego uzdišem.
Nisam ti rekao
da se od tvog zagrljaja
ni u čiji drugi nisam uselio.
U tuđim rukama se osećam
kao beskućnik u svratištu.
Guše me mirisi koji ne mirišu na tvoju kožu.
Bole me dodiri koji nisu tvoji,
poljupcima mi ostavljaju masnice na duši.
Smešni su mi i pokušaji da budem tuđ.
Ovih dana gledam vesti i shvatam strašnu stvar. Trideset godina sam verovao ne da sam Srbin, nego da toliko volim svoje poreklo da sam Srbenda, sam taj naziv mi je punio usta i tako lep ukus ostavljao na jeziku i nepcima da sam ga obožavao, pokazivao je punoću ljubavi prema domovini ta reč je imala ukus meda za mene ali opservirajući informacije iz medija koje mi svakodnevno serviraju ja izgleda nisam Srbenda sada ta reč posle dužeg razmišljanja ima ukus krvi i olova. Ipak sam samo Srbin a nas Srba je izgleda sve manje i manje.
Postoje različite vrste jednačina, sa jednom, sa dve ili sa tri nepoznate i sve imaju svoja rešenja i formule sa kojima se rešavaju. Prosta je to matematika ali postoji jedna jednačina kojoj ishod nije poznat i to je ona najgora, jednačina sa dve poznate i nepoznatim ishodom i zove se ljubav.
Život vam je kao bojanka. Ili ga bojiš pravim bojama unutar linija ili pomešaš boje,pređeš linije i stvoriš apstraktno umetničko delo od njega. Neki mu se mogu smejati jer ga neće znati ceniti ili će mu potajno zavideti jer neće imati hrabrosti da isto urade i sa svojim životima. Na takve ne obraćajte pažnju, nisu svi kadri da budu drugačiji i posebni, i to je ok, poštujte njihove običnosti ako hoćete da oni poštuju vaše neverovatnosti.Read More
